Љутица Богдан и војвода Драгија 0001    Служио је Љутица Богдане, 0002    Служио је војводу Драгију, 0003    Служио га за девет година; 0004    Не служи га, што он блага нема, 0005    Већ за добра из потаје шарца. 0006    Кад настала година десета, 0007    Подиже се војвода Драгија 0008    Са господом итар лов ловити; 0009    Сва господа соколе понела, 0010    А Драгија малена крагуја. 0011    Кад дођоше на језеро мутно, 0012    По језеру утве златокриле, 0013    Сва господа соколе пустише, 0014    А Драгија малена крагуја; 0015    Сваки соко утву уватио, 0016    Крагуј птица утве не увати. 0017    То Драгији врло мучно било, 0018    Пак дозива Љутицу Богдана: 0019    „О Богдане, моја верна слуго! 0020    „Трчи, сине, двору бијеломе, 0021    „Донеси ми сивога сокола, 0022    „Еда би нам утву уватио, 0023    „Еда би нам образ осветлао 0024    „На језеру међу господари.” 0025    А беседи Љутица Богдане: 0026    „О Драгија, драги господару! 0027    „Не ће дати разумна госпођа 0028    „Без твојега кака обележја.” 0029    Он му даде и два обележја: 0030    Од појаса свилену мараму, 0031    С десне руке бурму позлаћену: 0032    „Ево, сине, и два обележја, 0033    „Донес’ брже сивога сокола.” 0034    Узе Богдан оба обележја, 0035    Оде брже двору Драгијину: 0036    Пак дозива љубу Драгијину; 0037    „О госпођо, Драгијина љубо! 0038    „Поздравље ти од твог господара, 0039    „Господара и мога и твога, 0040    „Да му пошљеш из потаје шарца, 0041    „И да пошљеш сивога сокола.” 0042    А беседи љуба Драгијина: 0043    „О Богдане, наша верна слуго! 0044    „Ја ћу дати сивога сокола, 0045    „Али не смем из потаје шарца.” 0046    Он извади оба обележја: 0047    „Ево бурма за витеза шарца, 0048    „А марама за сива сокола.” 0049    Нема куда љуба Драгијина, 0050    Отворила деветора врата 0051    И десету браву Дубровничку, 0052    Из потаје коња изводила, 0053    Оседла га и накити лепо, 0054    Па га даде Љутици Богдану, 0055    Даде њему коња и сокола; 0056    Кад се Богдан на шарцу видио, 0057    Онда рече Љутица Богдане: 0058    „Остај с Богом, љубо Драгијина! 0059    „Ја не дворим тебе и Драгију 0060    „Ево има девет годиница 0061    „И настала година десета, 0062    „Не дворим вас, што ја блага немам, 0063    „Већ за овог из потаје шарца.” 0064    Отиште се преко поља равна; 0065    Кано звезда преко ведра неба; 0066    А запишта љуба Драгијина, 0067    Па потрча у господске дворе, 0068    Те дозива девера Манојла: 0069    „Јао мене, девере Манојло! 0070    „Одбеже нас Љутица Богдане, 0071    „И одведе из потаје шарца, 0072    „И однесе сивога сокола.” 0073    Онда скочи дијете Манојло, 0074    Па уседе на коња Шаврана, 0075    Отиште се за њим преко поља. 0076    Брзо Шавран достигнуо шарца; 0077    Кад то виде Љутица Богдане, 0078    Осврте се с десна на лијево, 0079    Те погуби дијете Манојла, 0080    Па освоји и коња Шаврана, 0081    Те састави шарца и Шаврана. 0082    Глас допаде Драгији војводи: 0083    „Зло си сео, војвода Драгија! 0084    „Зло си сео и вино попио 0085    „На језеру међу господари! 0086    „Одбеже те Љутица Богдане, 0087    „Одведе ти Шарца и Шаврана, 0088    „Манојла ти брата погубио.” 0089    Онда скочи војвода Драгија, 0090    Оде вришко двору господскоме, 0091    Па уседе шару бедевију, 0092    Од које је и Шавран и шарац; 0093    Доброј шари добру вољу даје, 0094    Цичи шара, како змија љута, 0095    На ноздрве модар пламен лиже, 0096    Меће пене преко господара, 0097    Но с три копља у висине скаче, 0098    Но с четири добре у напредак; 0099    Брзо шара достиже Богдана, 0100    Достиже га, па га и престиже; 0101    А када се натраг повратила, 0102    Она цикну, како змија љута, 0103    Пак довати Љутицу Богдана, 0104    Довати га зуби за ождреље, 0105    Уд’ри шњиме о земљицу чарну, 0106    Те се Богдан с душом растануо. 0107    Над њим стао војвода Драгија, 0108    Над њим стао, те сузе пролива: 0109    „О Богдане, моја слуго верна! 0110    „И Богдане, моје чедо драго! 0111    „Кад је тебе шарац омилио, 0112    „За што ми га заискао ниси? 0113    „Ја би ти га поклонио, сине, 0114    „И твоју би трудбу наплатио; 0115    „Не би тако лудо погинуо, 0116    „Ни ја мога браца изгубио.” 0117    Па Богдана онде саранио, 0118    Браца свога двору однесао, 0119    Те и њега саранио лепо, 0120    Обојици издао за душу, 0121    Како царски ваља и требује, 0122    Како ј’ закон у вери ришћанској.